“logo”/

Фејсбук страница Историја Црне Горе, која је све популарнија у црногорском виртуелном свијету, уз два администратора који су задужени за постављање објава, и око десетак сарадника, из љубави према историји, без интереса и зараде, свакодневно нам пласирају познате и мање познате детаље из наше историје.

Група је са објавама кренула спонтано, да би временом постала мјесто које је поприште изношења истих, различитих, најчешће утемељених и конструктивних расправа…

,,Све је кренуло из страсти према старим фотографијама које смо прикупљали, а  свака фотографија је тражила и почетак истраживачког рада за објашњењем истине догађаја са ње… Додатни мотив за покретање странице Историја Црне Горе била је и тренутна медијска сцена у Црној Гори. Оно што медији свакодневно пласирају, подстакло нас је да својим члановима покажемо нешто едукативно-историјског карактера, али и нешто из “забрањене историје”.”

Пласирате много историјских података, које нисмо могли научити у уџбеницима историје током школовања… Како да вјерујемо у њих, постоје ли докази за све ваше изнијете тврдње?

,,Историја је учитељица живота, и увијек су је презентовали и пласирали побједници. Уџбеницима треба вјеровати, они су основа нашега знања, али и сагледати и истражити и остала, непоменута историјска дешавања. Да, пласирамо много информација и иза сваке објаве стоји извор. То захтијевамо и од наших чланова.”

Да ли би наши преци, често борећи се за голи опстанак, овјенчани славном историјом којом се данас поносимо, имали разлога да се поносе са нама данас? Јесмо ли их достојни?

 ,,Не, нисмо достојни наших предака. Они су били и остали чувари (темељ) црногорскога индетитета, а ми нажалост нисмо наставили из постојећег темеља градити чврсту кућу коју су они животима плаћали да би је започели. За њих је ријеч била светиња. Док о њима најбоље говоре написана историјска дјела, које радо читамо и на које се са поносом позивамо кроз наш рад. Ми сада живимо у потпуно другачијем времену, у времену када је пораз чест и прихватљив. Навикли смо да губимо и губимо свакодневно.

Дефинитивно нисмо достојни да кажемо да смо потомци предака попут Марка Миљанова, Петра II Петровића Његоша, Св. Петра Цетињског. Они своје нису дали ни по коју цијену. Ми са друге стране, са нашим тргујемо.”

Које су најкрупније ствари које се дешавају нама и нашим савременицима у последњих пар деценија, а које ће историја забиљежити као најзначајније?

 ,,Једна од најкрупнијих проблема са којима се црногорски народ суочава данас, а који је последица трговине црногорским индетитетом од стране наших “главара” јесу подјеле. Црна Гора је подијељена по свим параметрима. Данас имате политичаре који воде “државотворну политику” и оне који су “антидржавни елементи”, што одмах значи да ни једни ни други не раде у интересу народа. Једноставно, државом функционишу са подјелама и не дозвољавају да дође до јединства, да један те исти народ буде сложан, јер би онда теме на реду биле економија, животни стандард које су потпуно занемарене.”

Којих су по вама, пет најзначајних личности историје Црне Горе?

 ,,Петар II Петровић Његош, Марко Миљанов, краљ Никола I Петровић Његош, Петар Цетињски, Владика Василије…”

А који владар је, по вама, најбоље владао Црном Гором у њеној историји?

 ,,Петар I Петровић Његош (Цетињски).”

Добром анализом прошлости, боље се предвиђа будућност. Шта смо ми научили из наше прошлости, а које грешке понављамо?

,,Из наше прошлости смо научили да на овим просторима живи један народ. Народ који говори истим језиком, који иде у исту Цркву, који слави исте празнике и има слична имена… Како год се звали, ми смо како је Марко Миљанов казао: “Ђеца од исте мајке”.

Док добром анализом историје можемо да предвидимо будућност, али ми то не радимо, јер политичари историју злоупотребљавају вадећи ријечи из контекста сходно њиховим личним интересима и продубљују их и грешке понављају.

Митрополит Варнава који је умро под чудним околностима је рекао: “Једна је несрећа наша у дегенерацији знања, а друга у дегенерацији морала”.

Ово су двије суштинске грешке које можемо пронаћи у његовим ријечима. Док трећу грешку, и на томе ћемо се и зауставити, проналазимо у ријечима Марка Миљанова Поповића: “Човјек без домовине, или што је горе са осрамоћеном домовином више и није човјек”.”

KOMENTARIŠI

Molimo upišite Vaš komentar
Molimo unesite Vaše ime