“logo”/

ИЗВОР: Дан

Кључне здравствене институције, Фонд здравства и болнице остварили су енормне губитке претходних година, а бројни рачуни тек долазе на наплату.

Према документацији Министарства здравља до које је дошао „Дан”, укупна дуговања Фонда здравства и јавних здравствених установа на дан 30. септембар 2020. године износила су око 40 милиона еура, од чега је највише отишло на набавку љекова. Већина дуговања настала су док је ресор здравства водио Кенан Храповић, а посебно је евидентан раст дуговања у последњих неколико година. Према подацима из документације у коју је „Дан” имао увид, укупне неизмирене обавезе на дан 30. септембар 2020. године Фонда здравства и јавних здравствених установа износиле су 39,8 милиона еура. У структури дуговања, неизмирене обавезе Фонда се односе на дуг према добављачима.

Оне износе 15,4 милиона, и ради се о обавезама које су доспјеле за плаћање. Од тих 15,4 милиона, 3,8 се односе на обавезе по трансферима за социјалну заштиту, за лијечење у установама у Србији треба да оде 137.908 еура, а на накнаде за боловање потребно је исплатити 3,7 милиона еура. Обавезе за љекове према Монтефарму, по овој документацији, износе око 11,5 милиона еура. – Неизмирене обавезе исказане код Фонда које доспијевају након 30. септембра 2020. године износе 9.395.519 еура, од чега се највећи износ односи на љекове и медицинска средства Монтефарма – 2.881.643 еура, и приватне апотеке – 3.044.014 еура – пише у документу Министарства здравља.

Према тим подацима, неизмирене обавезе здравствених установа доспјелих за плаћање до 30. септембра прошле године износе око 3,3 милиона еура. Ради се о обавезама које садрже потребна плаћања према добављачима за медицинска средства и остале материјалне трошкове, обавезе за капиталне издатке, обавезе за заостале текуће издатке (лична примања и обавезе за порезе и доприносе по уговорима у допунском раду, уговорима о дјелу и друго) и међусобне обавезе између јавних здравствених установа.

Такве обавезе, како се наводи, износе 491.982 еура. Највећи износ неизмирених доспјелих обавеза према добављачима је код Клиничког центра Црне Горе око 810.000 еура, затим бјелопољске болнице 350.000, Дома здравља Подгорица 340.000, которске болнице 170.000, болнице у Рисну 150.000, барске болнице 100.000 еура, колике су и обавезе цетињске болнице.

Иако је црногорски здравствени систем требало да пређе на плаћање по ДРГ систему (дијагностички сродне групе), којим су категоризиовани трошкови хоспитализације и одређено колико ће се платити за болничко лијечење, једино је приватна болница Кодра у Црној Гори прешла на овај систем.

Преко ДРГ система су одређене цијене свих здравствених процедура и потрошног материјала, чиме је могућност манипулације трошковима смањена на минимум. Све државне болнице се и даље плаћају по броју кревета. Резултат је то да је Кодра током 2019. године урадила 4.032 операције (из умрежених области) за 5,8 милиона еура, док су свих седам државних болница, не рачунајући Клинички центар, урадиле 3.978 операција, за шта су добили 36,9 милиона еура.

Произилази да је проценат операција у укупном броју хоспитализованих пацијената током претпрошле године у болници Кодра био 88 одсто, док је у државним болницама тај проценат износио 22, а у Клиничком центру 26 одсто. То указује да је евидентна неефикасност здравственог система, која је посебно упечатљива од када је Кодра постала дио јавне здравствене мреже. Што се потрошног материјала тиче, довољно је напоменути да је Клиничком центру у 2019. години забиљежено за десет милиона еура већа издвајања за потрошни материјал и љекове за болнички лијечене пацијенте, иако је број таквих пацијената био исти као током 2018. године.

Подсјетите се и овог:

ĆERKA BIVŠEG MINISTRA ZDRAVLJA ŽIVI NA “VISOKOJ NOZI”

1 KOMENTAR

  1. Kakvi su ovo lopingeri ljudi moji! Ne mogu da vjerujem koliko su krali! Znao sam da kradu mnogo ali ovo je previše. Sad je jasno što brane državu ovako gorljivo

Comments are closed.