“logo”/

Godina izbora je pred nama. Sezonu otvaraju lokalni u Beranama, potom slijede predsjednički zakazani za 15.april, a zatim slijedi niz lokalnih izbora, od kojih najveću težinu imaju oni u glavnom gradu.

Već su na pomolu raznorazne kalkulacije, u vidu prirodnih ali i manje prirodnih koalicija. Često se kao razlozi za udruživanja navodi slična ideologija, sinergetski efekat, ali i matematika, tj. mogućnost da će se prostim udruživanjem dobiti koji mandat više.  Da li je to tako?

Dontov izborni sistem, koji se koristi i kod nas, spada u proporcionalne izborne sisteme u kome se mandati raspodjeljuju srazmjerno procentu osvojenih glasova.  Broj mandata koje dobija jedna lista srazmjeran (proporcionalan) je procentu osvojenih glasova birača, kao i u svakom proporcionalnom sistemu.

Nakon određivanja broja glasova, za svaku listu se računaju prosjeci ili količnici. Formula za količnik je V/s+1    gdje je

V – broj glasova koje je lista dobila a

s – broj mandata koje je lista dobila do sada (u početku, 0 za sve liste)

Ona lista koja ima najveći količnik dobija sledeći mandat, a količnici se ponovo računaju, uzimajući u obzir do tada dodijeljene mandate. Postupak se ponavlja dok se ne raspodjele svi mandati.

Evo primjera kako funkcioniše Dontov sistem:

Slučaj kada imamo pet listi koje su ukupno osvojile 7200 glasova.

Lista A: 3000 glasova (41,7%) 10 mandata
Lista B: 2000 glasova (27,8%) 7 mandata
Lista C: 1000 glasova (13,9%) 3 mandata
Lista D: 700 glasova ( 9,7%) 2 mandata
Lista E: 500 glasova ( 6,9%) 1 mandat

U ovakvoj varijanti se vidi činjenica da Dontov sistem favorizuje liste sa najvećim brojem glasova.

Lista A sa 41,7% glasova osvaja 43,5% mandata
Lista B sa 27,8% glasova osvaja 30,4% mandata
Lista C sa 13,9% glasova osvaja 13,0% mandata
Lista D sa 9,7% glasova osvaja 8,6% mandata
Lista E sa 6,9% glasova osvaja 4,3% mandata

Dontov sistem u principu favorizuje liste sa najvećim brojem osvojenih glasova, a evo primjera koji predstavlja jedan vid izuzetka kada se zbog specifične distribucije glasova ipak to ne dešava:

Lista A je osvojila npr. 5555 glasova, (53,4%), a to je 12,82 mandata.
Lista B je osvojila npr. 2222 glasova, (21,2%), a to je 4,88 mandata.
Lista C je osvojila npr. 855 glasova, ( 8,2%), a to je 1,89 mandata.
Lista D je osvojila npr. 855 glasova, ( 8,2%), a to je 1,89 mandata.
Lista E je osvojila npr. 500 glasova, ( 4,8%), a to je 1,10 mandata.
Lista F je osvojila npr. 428 glasova, ( 4,1%), a to je 0,94 mandata.

Dontov metod, zapravo omogućava da raspodijelimo prema procentima, ali bez ostatka.

Dontov metod se sastoji u pravljenju matrice brojeva koji se dobijaju tako što se broj osvojenih glasova jdne liste podijeli sa brojevima 1, 2, 3, 4, …., 20, 21, 22, 23.

Postupak se ponavlja za svaku izbornu listu.

Dobijeni brojevi se ređaju po veličini i dvadesettri najveća broja ulaze u novi sastav, tj. svaka lista dobija onoliko mandata koliko ima brojeva u prvih 23.

Primjer:

Lista A: 5555; 2777,5; 1851,7;1388,8; 1111;925,8 …462,9; 427,3;…241,5;      dvanaest mandata

Lista B: 2222; 1111, 740,7; 555,5; 444,4;  370,3; 317,4…96,6;         pet mandata

Lista C: 855; 427,5; 185;…31,2;                                                           dva mandata

Lista D: 855; 427,5; 185;…31,2;                                                           dva mandata

Lista E: 500; 250;…21,7;                                                                     jedan mandat

Lista F: 428; 214;…18,6;                                                                     jedan mandat

Ipak, mediji, izborne komisije, istraživanja javnog mnjenja, glasači pa i same stranke guraju u prvi plan podatak o procentu osvojenih glasova kao da je to jedino što je bitno. Taj podatak je u principu manje bitan, on služi samo za „kvalifikacije”, odnosno određivanje broja glasova koji označavaju liniju cenzusa.

Jednom kad stranke pređu liniju cenzusa gleda se samo međusobni odnos njihovih glasova koji je naravno apsolutan i nepromijenjen. Ovaj podatak gotovo nikad ne vidimo u predizbornim i postizbornim analizama.

Na primjer, kada neki list izbaci rezultate istraživanja javnog mnjenja, mogao bi uz procjenu procenta osvojenih glasova stranaka da prikaže i procjenu ukupnog broja osvojenih glasova, te šta to posledično znači za raspodjelu mandata u parlamentu, kao i procenat zastupljenosti stranke u parlamentu.

Onda bi se vidjelo da ne samo najveća nego sve stranke koje pređu cenzus jednako „dobijaju” time što druge stranke ostaju ispod cenzusa, te da je cijela ta priča o glasovima koji su ,,rasuti” i „odlaze” najjačoj stranci i „glasanju za najjaču stranku” irelevantna.

Prosto rečeno, kada oni koji glasaju za stranke koje „sigurno” ostaju ispod cenzusa uopšte ne bi izašli na glasanje, raspodjela mandata bi do u dlaku izgledala isto, bez obzira što bi to značilo veći procenat osvojenih glasova za najjaču stranku.

 

 

 

 

KOMENTARIŠI

Molimo upišite Vaš komentar
Molimo unesite Vaše ime